Ако сте подложни а континуирани стрес, ситуације које стварају друштвени или радни притисак, или сте склони да будете анксиозни, анксиозни или депресивни, начин живота који водите можда неће бити од користи за ваше тело. Неопходно је бити свестан како стрес утиче и физички и емоционално да предузме ефикасне мере.
Стрес може утицати на нас на много начина, и физички и емоционално. Веома је важно да не дозволимо да стрес завлада нашим животима јер би могао да утиче на нас. Затим ћемо детаљно истражити како стрес утиче на људско тело и које сигнале нам шаље да бисмо деловали на време.
Карактеристике стреса
Када се нађемо у ситуацији да се тело се осећа угрожено или прођемо кроз фазу притиска, наш хипоталамус се укључи и упали, односно тело лучи више хормона у овој нервној ситуацији, као нпр. кортизол и адреналин.
Ови хормони су део природног и прилагодљивог одговора тела на могуће опасности. Међутим, када се ови одговори продужавају током времена, могу изазвати штетне последице у различитим системима тела. тело, као што су ендокрини, нервни и имуни систем. Ова реакција може бити корисна краткорочно, али штетна када је продужена.
Фазе стреса
- Фаза аларма: То је фаза у којој се појављује адреналин. Овде се више концентришемо и распон наше пажње се повећава. Ефекти су тренутни и могу укључивати повећан крвни притисак и број откуцаја срца. Ова фаза је обично кратка.
- Фаза отпора: Ако стрес потраје, тело улази у ову фазу. Овде органи почињу да трпе негативне ефекте јер тело одржава константно стање приправности, реметећи метаболизам и нормалну функцију.
- Фаза исцрпљености: У овој завршној фази тело губи способност отпора, улази у неконтролисано стање у којем се могу појавити озбиљне физичке и емоционалне болести.
Негативни ефекти стреса на тело
Тело може да реагује на стрес на много начина, а ови одговори се могу превести у различите болести и патологије. Затим ћемо детаљно истражити најчешћих ефеката стреса.
- Пробавни систем: Стања као што су чир на желуцу, синдром иритабилног црева, улцерозни колитис, гастритис и аерофагија се погоршавају хроничним стресом.
- Лоше навике у исхрани: Стрес може изазвати нездраве обрасце исхране, као што је прекомерна конзумација нездраве хране, преједање или, обрнуто, губитак апетита.
- Респираторни систем: Може изазвати хипервентилацију, осећај гушења и психогену астму.
- Кардиоваскуларни систем: Међу најчешћим проблемима су тахикардија, висок крвни притисак, ангина пекторис, па чак и инфаркт миокарда.
- Болови у мишићима: Укоченост мишића, грчеви, болови у леђима и врату су чести.
- Проблеми са кожом: Акне, псоријаза, дерматитис и алопеција могу се манифестовати услед дуготрајног стреса.
- Нервни систем: Последице могу укључивати мигрене, анксиозност, депресију, поремећаје спавања и развој фобија.
- Аументо де песо: Многи људи могу доживети метаболичку промену која доводи до прекомерне тежине или гојазности услед стреса.
- Проблеми са слухом: У екстремним случајевима, стрес може чак изазвати поремећаје слуха у унутрашњем уху.
Како препознати и борити се против стреса
Препознавање знакова стреса је први корак у борби против њега. Неки уобичајени симптоми укључују раздражљивост, губитак енергије, честе физичке болове и проблеме са успављивањем. На срећу, има их много стратегије за управљање и смањење стреса:
- Вежбајте технике опуштања, као што су јога, медитација или свесност.
- Пратите уравнотежену исхрану богату воћем и поврћем.
- Обављајте редовну физичку активност, која је неопходна за ослобађање напетости.
- Боље организујте време и дневне задатке како бисте избегли гомилање одговорности.
- Потражите емоционалну подршку од породице и пријатеља или идите на професионалну терапију.
Стрес је неизбежан у различитим периодима живота, али ако научите да ефикасно управљате њиме, могуће је минимизирати његове негативне ефекте. Одржавајте равнотежу здрав између одговорности а брига о себи је кључна за обезбеђивање и физичког и емоционалног благостања.